Иво Андрић

Иво Андрић (1892-1975)

 

Рођен је у Долцу, поред Травника. Детињство је провео у Вишеграду, гимназију је учио у Сарајеву, а студирао у Загребу, Бечу и Кракову. Докторирао је у Грацу. После сарајевског атентата,  ухапшен је јер је био припадник организације Млада Босна. Један део Првог светског рата провео је у аустријским затворима. Након рата, одиграо је значајну улогу у обнови југословенске књижевности. Касније је прешао у Београд. До избијања Другог светског рата, налазио се у дипломатској служби, а почетак рата затекао га је на месту југословенског амбасадора у Берлину. У време окупације, живео је у Београду, одбијајући да учествује у културном животу. По завршетку рата, био је народни посланик, први председник Савеза књижевника Југославије. Добио је низ признања за свој рад. Једини је наш добитник Нобелове награде за књижевност (1961).

 

 

                                   

 

Писао је поезију, медитивну, есејистичку и наративну прозу. Најзначајнија дела: Ex Ponto, Немири, Травничка хроника, На Дрини ћуприја, Госпођица, Проклета авлија, Кућа на осами, Знакови поред пута…

 

 

 

 

Истраживачки задаци за роман На Дрини ћуприја

 

• Обратите посебну пажњу на почетни опис у роману. Како изгледа приказани предео? Размислите како се време пројектује у приказаном пределу, његовим геолошким облицима, реци и камену. Закључите када почиње свет романа. Каква је уметничка улога тог стваралачког поступка ?
• Проучите са просторног и временског становишта сам завршетак романа. Опишите место на коме издише Алихоџа. Какво симболично значење имају ту узвишење, стрмина, камен, земља и отворен простор? Какве временске асоцијације изазивају? Коју поруку сугерише камен кад се упореди са људским телом? Упоредите простор и геолошке облике са почетка и краја романа и закључите којим поступком Андрић ствара илузију вечности. Шта у свету романа служи као мерило вечности?
• Шта се сукобило у описаном пределу? Каква је та борба? Колико траје та драма земље и воде? Које ће се драме тек одиграти на тој позорници вечности?  
• Које легенде се помињу у роману? Како се легендарно (митско) мишљење односи према стварности и историјским чињеницама? Пронађите у роману податке који сведоче да је у свакој легенди сачувано зрно истине. Које поруке следе из тих истина које су приказане у облику легенди? По чему су легенде сличне камену? Упоредите два Радисављева лика: стварни (историчан) и легендарни. Шта је изневерено, а шта сачувано у легендарном лику? Коментаришите ту појаву (поступак) са идејног и моралног гледишта.
• Писац је пуно пажње посветио описивању капије на мосту. У чему је њена посебна привлачност (поткрепите примерима). Како се људи осећају на том узвишеном и оплемењеном простору? Размишљајте о симболичној вредности узвишене тачке у отвореном простору, доступне човеку, а под којом се укрштају река и пут. Који просторни, временски и духовни смерови и видици су сугерисани издизањем стајне тачке на капију   (средину моста)? Набројте важније догађаје који су се десили на капији. Набројте и животне судбине које су се испољиле у том средишту естетичког простора. Осветлите капију као сведока и стециште информација. Шта је један турски путник рекао за капију?
• Који се историјски догађаји помињу у роману? Да ли Андрић више приказује те догађаје или људске судбине које су тим догађајима условљене? Које су значајне историјске личности обухваћене романом? Колико места (простора) им је дато у књизи? Чиме писац образлаже свој поступак што се не задржава на војничкој каријери и државничкој биографији Мехмедпаше Соколовића?
• Које су неисторијске личности (ликови) у роману? Покажите да су неисторијске личности исторично приказане, да историја даје сагласност за њихова дела и судбине (Радисав, Лотика, Алихоџа, Федун, старчић Јелисије, Миле са Лијеске…) Упоредите колико је текста у роману посвећено Мехмедпаши, а колико Ћоркану и образложите такво поступање. Како се писац (приповедна свест) понаша према „малим људима“ које историја запоставља? Које поруке следе из таквог поступања? Како делују речи историјских списа, а како Андрићева књижевна уметност?
• Уочите и објасните присуство добра и зла у понашању појединих ликова у роману. Спремите се да анализитате са моралног становишта Мехмедпашу, Радисава, Лотику, Алихоџу, лепу Фату, Абидагу, Плевљака. Покажите на примерима како ангажовање на пољу добра и зла утиче на судбину ликова. Објасните поруке које следе из страдања и трагичних судбина људи који су ангажовани на страни добра (Радисав, Лотика, Алихоџа…). Размишљајте о проблему моралних победника у роману и животу. Какву улогу имају легенде о чувању и преношењу добра? Која личност у роману није оспособљена да поднесе добра којим ју је природа обдарила? Објасните са психолошког и моралног становишта зашто страда лепа Фата Авдагина.
• Покажите на примерима како се зло вешто прерушава у добро. Која порука следи из сазнања да се зло заогрће привидом добра? Прибавите доказе који сведоче да зло разара само себе и своје носиоце. Наведите примере који показују да зло расте са друштвеном моћи свога носиоца. Како су у роману приказани масовни облици зла (данак у крви, нездрава времена)? Упоредите зло које може потећи од природе са злом које чине људи. Које је опасније и зашто?
•  Припремите се да свестрано објашњавате симболику моста. Које видове добра он представља? На које људске вредности упућује? Која својства моста добијају духовна и етичка значења? Којим уметничким поступцима је створен тако универзалан симбол? Који се део моста може узети као „срце добра“? Какав је однос стваралачке свести према љупкој капији? Која је сила сачувала то срце добра од рушења? (Није срушен централни стуб на коме је капија.) Које поруке следе из тог поступка? Зашто Алихоџа није хтео да се окрене и да види прекинут мост? Који је дубљи смисао тог његовог поступка? А његових последњих мисли и речи?