Најстарији споменици српске писмености

Књижевна активност на српском подручју, неколико векова по настанку словенске писмености, није била велика, али је постојала. О томе закључујемо на основу језичких  одлика сачуваних споменика. Међу најстаријим је Маријанско јеванђеље, настало у XI веку, писано глагољицом и старословенским језиком, у коме се већ јављају црте српског народног језика. Име је добило по светогорском манастиру у којем је пронађено средином XIX века.

                                                                             

                                          

                       Маријанско јеванђеље, XI век, глагољица 

 

Сличне језичке особине имају и одломци из Апостолских дела: Гршковићев одломак  (XI век) и Михановићев одломак, оба написана глагољицом. 

 

Ћирилица је постепено истискивала глагољицу. О њеној раној присутности на овом простору сведоче:

 

 

                                    

 Темнићки натпис (X-XI век) – епиграф уклесан на каменој плочи, са именима десет од четрдесет себастејских мученика,

 

 

     Хумска плоча (X-XI век),

 

Плоча судије Градише (XII век), Натпис на плочи у Полицама код Требиња (друга половина XII века).

 

Варијантом ћирилице написан је најстарији споменик народног језика – Повеља босанског бана Кулина Дубровчанима из 1189. године. Овим писмом, написаним на пергаменту, пола на латинском а пола на народном језику, Кулин бан гарантује слободан пролаз дубровачким трговцима. Текст је правног карактера.

 

Из истог времена потиче Мирослављево јеванђеље, најлепши ћирилски споменик средњег века.

  

           

  

 Мирослављево јеванђеље, XII век, ћирилица, српска редакција старословенског језика

 

 

Писано је за захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Јеванђелистар је написан на пергаменту, у два ступца, српском редакцијом старословенског језика. Лепо написана ћирилска уставна слова, стилизовани и, топљеним златом и бојама, украшени иницијали и минијатуре, чине ово дело изузетним у калиграфском и уметничком погледу. Највећи део текста преписао је непознати писар, у науци назван Варсамелеон, а довршио га је и украсио орнаментима Глигорије дијак, о чему сам даје податке на крају текста. Мирослављево јеванђеље је капитално дело српске културе. Именовао га је и први  изучавао Стојан Новаковић.

Чува се у Народном музеју у Београду.

 

                                         

      Вуканово јеванђеље, XII век, ћирилица.

 

Крајем XII  века у Пећи је настало Вуканово јеванђеље. Писано је по наруџбини Вукановог брата Стефана Немањића, на пергаменту, српском редакцијом старословенског језика, ћирилицом. Припада типу изборних јеванђеља.